Finansije i Osiguranje - Srbija

Banke se okreću penzionerima

Sa sve jačim efektima krize i povećanjem broja nenaplativih kredita, bankama je sve teže da dođu do kvalitetnog i urednog klijenta. Zato je činjenica da su penzioneri najredovnije platiše poslala bankama jak signal kome treba da se okrenu.

Tako je na tržištu sve bogatija ponuda različitih bankarskih proizvoda kreiranih isključivo za ovu grupu korisnika, ali je u mnogim slučajevima starosna granica i dalje prepreka.

Sve je više banaka koje su za penzionere kreirale posebne paket-račune. Ova usluga je postala poprilično popularna jer objedinjuje većinu usluga i proizvoda koje su nam uz tekući račun neophodne. Uglavnom ovi paketi za penzionere sadrže tekući dinarski račun, debitnu karticu, dozvoljeno prekoračenje, čekove ukoliko ih banka izdaje, tajni nalog. Mesečna naknada za ove usluge se kreće u rasponu od 95 do 200 dinara.

Ono svakako najinteresantnije su krediti. Samo nekoliko banaka na tržištu ima specijalno kreirane kredite za penzionere. Ovi krediti su specifični po tome što imaju nižu kamatnu stopu od aktuelnih stopa na ostale kredite, nižu naknadu banke za odobravanje kredita, a uz ovaj kredit moguće je dobiti životno osiguranje koje traje do kraja otplate kredita.

Svi krediti za penzionere su ograničeni kako starosnom granicom tako i granicom roka otplate kredita. Starosnu granicu banke drže u rasponu od 65 do 75 godine. Dakle, ukoliko neko od penzionera koji ima 74 godine podnese zahtev za kredit, banka će mu kredit odobriti maksimalno na 12 meseci, jer je gornja granica starosti 75 godina u momentu otplate poslednje rate.

Povodom pitanja kredita, kod većine banaka penzioneri se ne izdvajaju iz kategorije redovnih klijenata koji su zaposleni, pa im se sve usluge odobravaju po redovnim uslovima banke za klijente. Naravno starosna granica je neizostavna i ne može se izbeći.

Iako je još tokom 2011. godine Narodna banka Srbije preporučila svim bankama da ukinu starosnu granicu zbog koje stariji građani ne mogu da koriste mnoge bankarske proizvode, naročito kredite, većina nije promenila svoju poslovnu politiku. Tada je ukazano da je praksa pojedinih banaka po kojoj neke bankarske usluge nisu dostupne starijim građanima suprotna Zakonu o zabrani diskriminacije i Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

Ono što je malo poznato i što banke ne oglašavaju je minimalni iznos mesečnih primanja koji penzioneri moraju imati da bi mogli dobiti neki kredit, karticu ili dozvoljeno prekoračenje. Naime, sve banke imaju donje ograničenje minimalnog priliva po osnovu zarade (penzije) i taj iznos se uglavnom kretao između minimalne prosečne zarade od 17.000 dinara pa do nekih 20.000 dinara.

Ovaj uslov je mnoge penzionere čije su penzije manje u startu odbacio kao potencijalne korisnike kredita, pa čak i dozvoljenog prekoračenja.

Uz to donedavno je važio i propis Narodne banke Srbije da se kreditna sposobnost građana određuje umanjenjem zarade (penzije) za iznos minimalne potrošačke korpe čije je vrednost 15.400 dinara, pa je ovo bilo još jedna poteškoća penzionerima.

Iako je centralna banka ukinula ograničenje pri odobravanju kreditnih proizvoda, pa se sad građani u teoriji mogu zaduživati i do iznosa cele zarade (penzije), banke još nisu mnogo toga promenile u svojim poslovnim politikama.

Bankarska ponuda penzionerima je i dalje slaba. Starosna granica je i dalje prisutna, a da li će banke shvatiti da su upravo penzioneri nova slika kvalitetnih klijenata i ukinuti starosnu granicu, kao i ograničenje minimalnog iznosa penzije ostaje da vidimo.